Wood Kingdom

Lancer ga je gledao nekoliko sekundi, izgleda da je Kurapika zaboravio
da mu odgovori ili ga je ignorisao.

"Ponovicu pitanje, kada si poslednji put bio gore? Takodje kad smo kod
nalazenja saveznika, mozda da upravo tamo potrazimo, mada opet
ko zna, demoni napadaju svakog dana tako se barem meni cini, imam
neki los osecaj."

Na trenutak se zamislio a onda je dodao...

"Samo, verujem da jos dugo necemo moci gore, bar ja, moram jos dosta
da ojacam a verujem i ti takodje"

"Proslo je dosta vremena od zadnjeg puta kada sam bio gore,
zadnji put kada sam bio tamo stvari nisu izgledale dobro.

Ne znam kakva je situcaija trenutno ali verujem da nije bezbedno da idemo tamo jos uvek,
Najbolje je da pocnemo odavde.ovde ne bi trebalo da ima nikakvih velkih pretnji.

Trebamo da ojacamo i mi i savez.
Ukoliko ne uradimo to nemamo nikakve sanse."

Da, verujem da ce biti zabavno...Cela ova prica sa ratom heh...
Razmisljao je Lancer u sebi. Onda se obratio Kurapiki:

"Imas li neko oruzje, kako planiras da se boris i da li uopste planiras?
Vise mi delujes kao neko ko bi sedeo, pratio mape, smisljao planove
ratovanja i tako dalje, ne delujes mi bas....ma zaboravi..."

Nastavio je da jede jabuku, usput je pojeo i crva pa se malo zakasljao,
ali se nije obazirao na to, znao je da su zdravi i da su proteinske grickalice...

Kurapika je zacudjen i pomalo zgrozen cinjenicom da je lancer pojeo crva
Odlucio je da je najbolje da ignorise to

"Naravno da planiram da se borim ali cu takodje da sedim,pratim mape
i smisljam planove,verujem da ce moje moci biti korisne.

Da li ti planiras da radis jos nesto osim ciste borbe
,pretpostavljam ne ali nikad se nezna."

Hah, naravno da planiram, ali ti necu reci, ne poznajem te dovoljno,
i pored toga, naucen sam da verujem samo sebi, moji planovi ce
sami doci do izrazaja, naravno ukoliko se ostvare, a verujem da hoce."

Poceo je da duva blag povetarac, Lancer je na trenutak zatvorio oci
i uzivao u cvrkutu ptica na par sekundi...

"Ehh, sta ti je priroda, toliko zivota na sve strane..."



Rekao je a zatim prasnuo u smeh, izgleda da ga je golicao crv kog je pojeo
ili je jednostavno bio srecan, onako bez razloga...

Kurapika je cutao dok se lancer smejao,cekao je da zavrsi kako bih mu odgovorio na pitanje.
Nakon sto je lancer presta odgovorio mu je.

"To je u redu,ne moras da mi verujes,jedina stvar koju moras da uradis je da pobedis,
ako ne pobedis nece ostati nisa od ove prirode koju toliko volis."

"Ma nemoj, mislis da nisam svestan toga?"
Rekao je i pogledao ga cudnim pogledom.

Uzeo je novu jabuku, ova je bila cetvrta po redu, pretposlednja, poceo je da je
jede, a za poslednju je imao poseban plan. Planirao je da krene uskoro..

"Ukusne su jebuke...Sa ili bez crva, hoces ovu poslednju ili?"
Upitao je i nastavio da jede...

"Ako vec insistiras"
Kurapika je uzeo jabuku od lancera

proverio je da li ima crva
i kada se uverio da nema kreno je da jede

Jabuka je bila slatka ali ne preslatka,
imala je tanku crvenu koru i bila je veoma socna

Lancer je ocekivao da ce Kurapika odbiti ponudu, ali to se nije desilo.
Imao je plan za tu poslednju jabuku, ali sada je morao da iskoristi onu
koju je jeo. Vec polu-pojedenu jabuku je bacio u vis.

"Da vidimo sta cemo sad hehe"

Rekao je i ustao, zgrabio je svoje koplje i drzao ga cvrsto, dok se
jabuka izgubila negde medju visokim krosnjma. Lancer je zatvorio
oci na trenutak, napravio je hitar i brz pokret telom i lansirao koplje
ka krosnjama.

"Hmm, iskreno, mislim da sam se fino uvezbao..."

Napravio je par koraka u napred, a koplje je vec padalo i zabilo se
tacno ispred njegovih nogu. Izvadio je koplje iz zemlje a na ostrom delu
se nalazila probodena polovina jabuke. Prizor je bio neverovatan...

Kurapika je gledao i cutao, ne zna se da li je bio zacudjen ili mu je bilo dosadno
a Lancer se trudio da skine jabuku sa svog koplja. Onda je cuo pucketanje
grancica i pomislio kako bi to mogla da bude neka zivotinja.

"Kurapika, ne mrdaj, mislim da cu imati bolji dorucak od jabuka...
Tri....dva....jed....ohh, ma dajj. Ponovo covek!"

Na jedan je trebalo da izbaci koplje medjutim u poslednjem trenutku
je shvatio da se jos jedna osoba seta kroz sumu i da je to zapravo
neki covek a ne zec.

"Hejj, za dlaku da napravim istu gresku, mogao sam da te pogodim!"

Cudno obuceni tip im je prisao, izgledao je kao dobra osoba pa je
Lancer pretpostavio da nije iz podzemlja.

"Ja sam dosao da lovim dorucak, onda sam upoznao njega-Kurapiku"
Pokazao je rukom na svog novog prijatelja, a onda nastavio:

"Mislio sam da si zec ili tako nesto i krenuo sam da te gadjam ali sam
se zaustavio na vreme, slicno mi se desilo i sa Kurapikom"

Kurapika je cutao i pratio razvoj situacije...
"Moje ime je Lancer, sta tebe dovodi u ovaj kraj sume?"

Konacno je skinuo jabuku sa koplja a onda je poceo da govori:

"Doveo me je dorucak, a ja takodje stalno setam ovuda, kako to da
te nikada nisam video? A sto se tice lova, ima dosta zivotinja, samo
moras biti strpljiv, veruj mi, imam visegodisnje iskustvo."

(Lancer je analizirao svog novog sagovornika, bio mu je sumnjicav,
postojala je sansa da je ono sto prica istina, ali kako je mogao to da
zna. Gohan je mozda zaista cesto etao kroz sumu, ali to bi bilo istina
samo ako je setao nocu, Lancer je uvek setao danju, pa bi to bio jedini
istinit slucaj, jedini dokaz da obojica govore istinu.)

Lancer je pogledao Kurapiku na sekund, on je imao cudan izraz lica
koji je posmatrao i nije mogao da veruje sta mu se desava.
"Verovatno je zacudjen zbog ovog lika, cudno je obucen, ko zna..."
(U sebi je razmisljao Lancer...)

"Ja ne zivim u sumi, ovde dolazim jer volim prirodu, lovim,
trazim hranu, odmaram i slicno. Nego, postavicu ti jedno
pitanje, veoma glupo, nemoj da se zacudis."

Lancer je smisljao sta da ga pita, a da na osnovu njegovog odgovora
moze da zakljuci da li je na dobroj ili zloj strani.

"Da li vise volis sunce ili mesec, sta ti je lepse?"
(Rekao je i onda je nastao muk na par sekundi...)

Kurapika je bio veoma zamisljen.
Bio je pomalo iznenadjen lancerovim pitanjem,nije ocekivao od njega da se seti toga.
Pazljivo je posmatrao Gohana iscekujuci njegov odgovor.

(U najbolnjem slucaj doboili bi jos jednog saborca.
U najgorem slucaju mogli bi da se resimo jednog neprijatelja.

Imali bi prednost u borbi sobzirom da je dva na jedan.
U skoro svakom slucaju ova situacija je korisna za nas osim ako ...

osim ako je provalio nase namere i resio da slaze.)
Pocelo je da se cuje neko zveckanje iz njegove odece.

Lancer se sada namrstio, nije dobio zeljeni odgovor od
Gohana pa je postavio pitanje ponovo, mnogo ozbiljnijim
glasom. Delovao je besno i iznervirano.

"Postavicu ti pitanje ponovo i ocekujem odgovor ovog puta,
pitanje j vrlo jednostavno, da li vise volis sunce ili mesec, sta
ti se vise svidja, nije tesko ppitanje zar ne?"

Rekao je i poceo da vrrti svoje koplje oko ruke, s vremena na
vreme je gledao Kurapiku, i pokusavao pogledom da ga upozori
da podigne gard ukoliko se nesto desi.

Kurapika je primetio da je lancer postao iritiran
i da ovo ide u istom pravcu kao i njihov susret.

Odlucio je da je najbolja opcija da za sada ne antagonizuju Gohana.

"Polako.Zasto malo ne prosetamo sa njim.
Pitanje je u svakom slucaju malo cudno pustiga da razmisli.
U svako slucaju nije bitno sta odgovorim "

Krenuo je polako da seta ali je idalje bio oprezan.

Lancer nije mogao da veruje, nije znao kako da se ponasa i
zacudjeno je gledao ovog cudaka. Zakacio je svoje koplje na ledja
i odustao od ispitivanja Gohana, jednostavno se videlo da taj tip
nije imao nikakve veze sa klanom krvavog meseca.

"Izvinjavamo se na nasem ponasanju, samo nam je bitno da dobijemo
odgovor od tebe, ali koliko znam jos nista nisi rekao, ne znam zasto
nem ne odgovoris, pitanje je krajnje jednostavno."

Rekao je i pogledao Kurapiku, slegao je ramenima i nastavio da seta,
nije znao sta da radi i da li da veruje ovom cudaku.

Kurapika je bio zacudjen Gohanovim ponasanjem
Bio je potpuno siguran da je on govorio istinu ali nije mogao da razume njegov nacin ramisljanja.

"Mi smo ti prijatelji ??? Nema potrebe da imamo podignut gard prema tebi ???
Iako smo se upoznali pre par minuta ???

VEOMA VEOMA naivno. Nikad nemozes 100% da budes siguran u neceje namere.
Siguran sam da si rekao istinu ali to neznaci da cu da ti verujem.

Poverenje nije nesto sto moze da se stekne za nekoliko minuta."

Nastavio je idalje da seta idalje je bio oprezan ali je postao malo opusteniji
posto je sada znao sta Gohan moze da uradi.

Obojica su posmatrali Gohana neko vreme, i obojica su ga
smatrali cudakom. Ali opet, Lancer je razmisljao na drugacije,
mozda je ovaj bio samo obican covek koji ni ne zna za rat.

"Hej Kurapika, sta ti vise volis, mesec ili sunce, mozda ces
ti odgovoriti Gohan nema odgovor na ovo pitanje."

Pokusao je da zvuci provokativno, a sam je sebi na trenutak zazvucao
kao neko dete koje pokusava da isprovocira svoje drugare.

"Ja vise volim mesec, tako je cudan i sjajan, o Suncu se dosta zna
ali mesec je mnogo manje istrazen hehe."

Namignuo je Kurapiki i pokusao je da stavi Gohana na test.