Wood Kingdom

Ovo je suma koja prekriva veci deo ovog nebeskog kontinenta...
(Ovu temu mozete koristiti za roleplay).

Lancer je zalazio sve dublje i dublje u sumu, bio je daleko od svoje kuce, ali nije
se brinuo jer se nije mogao izgubiti. Odlicno je poznavao svako drvo, svaku granu
na podu. Toliko je cesto provodio vreme ovde da se vec navikao na svaki detalj i to
do najmanje sitnice. Bio je pametan i brzo je pamtio stvari.

Popeo se na drvo uz pomoc svog koplja i cekao je na jednoj grani. Bio je miran i
stopio se sa prirodom. Morao je da bude maksimalno tih kako bi ulovio dorucak.

Kurapika se setao putem kojim je stalno prolazio.Vreme je bilo suncano i toplo.
Zastao je kod jednog velikog drveta sa jabukama.Popeo se na drvo i ubrao je nekoliko komada za usput.
Dok je silazio sa drveta cuo je neki zvuk dublje u sumi van puta.
Bio je ubedjen da je to samo obicna zivotinja ali se ipak uputio u top pravcu zvuka za svaki slucaj.

Lancer je zacuo suskanje lisca, pripremio je koplje i zauzeo polozaj za bacanje.
Video je samo senku koja se priblizavala, bacio je koplje ali je u
poslednjem trenutku shvatio da je to covek.

Nije zeleo da ga ubije, ali nije bilo izbora, morao je da se nada da
ce covek izbeci njegovo koplje, ali to je bilo zaista tesko, Lancer
nikada nije promasivao.

Skocio je sa drveta dok je koplje letelo i uzviknuo: "Paziii" ...

(Kurapika je ulazio sve dublje i dublje u sumu prateci zvuk koji je cuo.
Odjednom cuo je kako se nesto krece velikom brzinom kroz drvece i neciji glas koji mu je rekao da pazi.
Refleksno je skocio u stranu i nesto je proletelo velikom brzinom pored njega.
Kada se okrenuo video je veliko crveno koplje zabodeno u drvetu iza njega.
Ugledao je coveka koji ga je upozorio.
Zakljucio je da nepoznati covek nije njegov neprijatelj ali je idalje bio obazriv)
*uzeo je koplje iz drveta i bacio ga je ka nepoznatom coveku*
Ko si ti i sta radis ovde? Zasto si bacio koplje? Da si hteo da me ubijes ne bih me upozorio na njega.

Na svu srecu, prolaznik je izbegao koplje, da ga Lancer nije upozorio, ko
zna kako bi se to zavrsilo. Prilazio mu je i uhvatio je svoje koplje koje mu je
prolaznik nespretno bacio, te se ono okretalo umesto da ide pravo.

"Trenutno sam u lovu, treba mi dorucak, sve sto sam cuo bilo je suskanje
lisca, a sve sto sam video je bila tvoja senka, tako da sam odmah reagovao
misleci da si neka zivotinja."

Prisao mu je i pruzio ruku, i zatim mu je rekao svoje ime.

"Ja sam Lancer, drago mi je, nego, da li si se izgubio ili tako nesto?
sta trazis ovde u ovoj sumi?"

"Moje ime je Kurapika.Moja kuca se nalazi u ovoj sumi,setao sam se kao i obicno sve dok nisam cuo neke zvukove i tako sam naleteo na tebe"
*baca jednu od jabuka koje je prethodno ubrao lanceru*
"Da li i ti zivis negde u okolini nisam te vidjao pre ???"

Lancer je zavrteo koplje i uspeo da probode jabuku koju mu je Kurapika bacio.
Istog trenutka se pokajao jer se u tom trenutku setio da je mogao da je pojede
umesto da je unisti.

"Ehh, bedak, nisam ovo morao da uradim."
Zatim je odgovorio momku na pitanje...

"Ja ne zivim bas blizu, da budem precizniji zivim izvan sume, ovde dolazim
da lovim, to mi je hobi, proveo sam ovde mnogo vremena i znam svaki detalj
u sumi, svaku kucu, zamku, sve sto se nalazi ovde. Koja kuca je tvoja, siguran
sam da sam je video bar jednom?"

"Moja kuca se nalazi dublje u sumi,do nje se dolazi prateci onaj put tamo."
*Kurpika pokazuje pravac odakle je dosao*
"Nego da li si siguran da znas svaki detalj o sumi,ja nikada nisam video zivotinju cija senka izgleda kao moja. -_- "
(Kurapika idalje nije bio srecan jer je mogao da umre zbog ovoga)

"Zao mi je druzee, videla se samo senka tvoje glave, znas, kad se popnes
na drvo ima dosta grana koje zaklanjaju pogled na stvari koje se dole nalaze."

Zatim je pogledao put koji je Kurapika pokazao, tamo se nalazila njegova kuca
koja je bila dosta velika i lepa, Lancer ju e video vise puta, ali nikad nije video
da neko zivi u njoj. Dok je skudao jabuku sa koplja koja se usput zaglavila upitao je:

"Da li volis prirodu?"

Izgledalo je da ga je pitao nesto sasvim cudno, bio je toliko
ozbiljan da bi neko mogao da pomisli da hoce da ga ubije...

"Nema veze bitno je da se nista nije desilo."
(Nije mogao da ostane dugo ljut na covaka uvidevsi da on nije nameravao nista.)
"Nemogu bas reci da li je volim ili nevolim ali ovo mesto nije lose.
Mirno je i tiho i ljudi retko dolaze ovde."

Lancer se namrstio, ali je ubrzo vratio svoj normalan izraz lica.
Kao da nije bio zadovoljan odgovorom ali nije hteo to da pokaze.

"Da, lepo je kad nema puno ljudi, nego, da li mogu da dobijem nekoliko
jabuka, kad si me vec prekinuo u lovu, da mi bar das da doruckujem haha"

Nasmejao se onako lazno, sto se moglo primetiti, pokusavao je da bude
fin ali kao da mu je to tesko islo.

"verujem da imas jos jabuka, i da mozes da ih nadjes posle, ja sam
gladan pa ako bi mogao...znas..da..."

Kurapika je primetio naglu promenu raspolozenja na lancerovom licu.
Nije razumeo sta je tacno dovelo do toga ali je bio ubedjen da je imalo veze sa njegovim predhodnim komentarom.

Ovo je definitivno najcudnija osoba koju je ikada upoznao.
"Naravno ima ih dosta i nije ih tesko naci. "

*Dao je lanceru ostale jabuke koje je nosio sa sobom*
"Ako sam te uvredio na neki nacin izvinjavam se."

Lancer ga je gledao i cutao neko vreme, pomislio je da je
ovo najcudnija osoba koju je upoznao, Bio je srecan jer je dobio jabuke.

"Hvala na jabukama, zapravo ja treba tebi da se izvinim, em sam
dobio jabuke em sam te napao kopljem..."

Odlucio je da mu postavi jos par pitanja, jako ga je zanimalo nesto i
ponadao se da ce Kurapika mozda znati odgovor, nije hteo da bude
direktan pa je prvo postavio sledece pitajne:

"Hej, odakle si ti, da li ovde zivis od rodjenja ili si ziveo na nekom drugom
mestu pa si se posle doselio ovamo?"

Kurapika je primetio da se lancerovo raspolozenja opet naglo promenilo ovaj put na bolje
"Nema potrebe da se izvinjavas nisi uradio nista pogresno"

*nastavio je da seta jos neko vreme sa lancerom u tisini dok mu ovaj nije postavio pitanje*
Bio je malo zacudjen ovim sasvim normalnim pitanjem.

On je bio tip osope koji se tesko otvara drugima,
pogotovo ne ljudima koje je tek upoznao,

zato je resio da ogovori na naj genericniji nacin
"Zivim sam,ovde sam dosao pre nekoliko godina i to je otprilike to."

Kada je cuo njegove reci, zabio je koplje ispred njega, a zatim
ga je scepao za kragnu, namrstio se hteo je da dobije precizan odgovor.

"U redu druze, dosao si ovde pre, ali odakle? Mogao si da dodjes samo
iz trece i iz druge dimenzije, odmah mi reci iz koje si?"

Ljutito ga je drzao, i vec polako je hvatao koplje, hteo je da dobije
odgovor sto pre, mozda je bio u opasnosti.

Kurapika je bio iznenadjen i iritiran lancerovim ponasanjem,
odlucio je da je najbolja opcija da se ne opire dok nesazna na kojoj je strani lancer.

"Dobro pitanje,pretpostavljam da u zavisnosti od mog odgovora ovo moze da prodje na 2 nacina."
Resio je da kaze istinu i da se nada najboljem mada je idalje bio obazriv,iz njegove odece culo se neko zveckanje

*polako je podigau ruku i pokazao gore u nebo*
"Nadam se da si zadovoljan odgovorom,za tvoje dobro."

Lancer ga je pustio, i odmakao se par koraka u nazad.
Cuo je zveckanje u njegovoj odeci, i palo mu je na pamet da je
bogat, verovatno je negde kupio puno jabuka, pa mu je ostalo
jos para, sve u svemu, nije hteo da dalje ispituje to.

"Dobro je, da si sa suprotne strane, imali bismo problema. Znaci
ipak znas za rat sunca i meseca. Ne izgledas mi kao neki borac,
ali verovacu ti na rec."

Stavio je ruke u dzepove i nastavio da hoda...

Kurapika je osetio neko olaksanje,bilo mu je drago sto je nasao potencijalnog saborca.
"Kako bese ide ona izreka Radoznalost je ubila macku,ovo je moglo da se zavrsi veoma lose po tebe ali to sada nije bitno.


Imam predlog za tebe,posto smo na istoj strani pretpostavljam da bih smo obajca imali koristi ako ja i ti napravimo savez.
sto vise saboraca to bolje.

Nije bitno kako pobedimo sve dok pobedimo na kraju."
Nastavio je da seta sa lancerom iscekujuci njegov odgovor

Ovaj tip misli da moze nesto da mi uradi hahah, bas je smesan
jedva cekam da vidim sta zna. (Razmisljao je u sebi)

"Savez kazes, sto da ne, ali radije bih voleo da ratujem sam, sto
je vise moguce, kada dodje vreme boricu se za titulu kralja, a
zelim da ratujem sam iz odredjenog razloga."

Zastao je malo sa govorom, a onda je nastavio...

"Ne zelim da se navikavam na saborce, jer ukoliko neko od njih umre...
Gledao bih to kao svoju odgovornost...kao svoju gresku..."

"Da li je to da ili ne,nezanima me ni titula kralja ni tvoji motivi,
jedina stvar koja me zanima je da li cemo da pobedimo ili ne

ukoliko neko umre to je njihova odgovornost osim ako su umrli za tebe.
Sada jasno ogovori na pitanje, da li zelis da pravimo savez ili ne,nevidim nikakve prednosti u tvom nacinju ratovanja ,

u svakom slucaju u na istoj smo strani tako da nije toliko bitno sta odgovoris"

"Hmm, ma neka ti bude, zasto da ne. Da te ne lazem, ne izgledas
mi kao borac, kako uopste mislis da se boris, jel imas neki plan ili bilo sta?"

Postavljao je pitanja direktno, nije se vise brinuo.

"Da li cemo pobediti? Hmm, mracne sile su mnogo jake i njihova moc
raste sve vise i vise, medjutim, mislim da mozemo da dobijemo rat,
potrebno je pronaci hrabre ratnike koji su spremni da se zrtvuju za ostatak sveta."

Rekao je i prekrstio ruke, hteo je da cuje sta Kurapika ima da kaze...

"Dobar odgovor,sto se tice borbe izgledi cesto mogu biti zavaravajuci"
konacno se opustio i otvorio
"Trenutno najbolja opcija je da povecamo broj saveznika,
ako se borimo samo nas dvojca ocigledno nemamo nikakve sanse.

Da li znas jos nekoga ko bih teo da se pridruzi nasem savezu."

"Ne, ne poznajem nikoga, sve vreme sam sam, ali znao sam da ce
kad tad doci trenutak kada cu morati da se socijalizujem i to
upravo zbog rata. Ako imas nekoga na umu slobodno reci."

Seo je da odmori, nije planirao da se pomera vise, hteo je da spava,
ali znao je da ce to morati da saceka, uzeo je jednu od jabuka i krenuo
da je jede. Onda se obratio Kurapiki.

"Kada si poslednji put bio gore, da li znas kakvo je stanje?"

"Nazalost ni ja nepoznajem nikoga,ali to neznaci da nemozemo da nadjemo saveznike,
siguran sam da ima jos ljudi na nasoj strani.

Problem je otkriti ko je sa kim,tvoj nacin ispitivanja nije pogodan,
da sam na drugoj strani ono se nebih lepo zavrsilo.

Moramo da nadjemo neki nacin da otkrijemo ko je na kojoj strani a da oni to nesaznaju,
Neko bih mogao da laze i da oda nase planove,hmmm"

Seo je pored lancera razmisljajuci o najboljem nacinu da prikupe saveznike