Glavna staza Wood kingdom-a

Lancer inace ne bi tako lako govorio informacije o sebi, ali
Eren je rekao svoje tako da je Lancer osetio da bi i on trebalo da kaze nesto o sebi.

"Ja sam rodjen u drugoj dimenziji, imam lose uspomene, nocne
more koje me podsecaju na to mesto. Velik i zapravo jedini problem
su bili ljudi tamo, mesto kao mesto je savrseno, bas kako meni odgovara.."

Shvatio je da je rekao vise nego sto treba i zacutao je.
Nastavili su da hodaju glavnom stazom...

"O cemu ti? Neko planira da te ubije ili sta?
Nisam te najbolje razumeo. Ako je tako, svakako
ti nije pametno da pitas ljude tako otvoreno."

Lancer je video da se Eren cese na mestu gde ga je dodirnulo
njegovo koplje i samo se nasmesio zbog toga. Znao je da moc
njegovog koplja raste iz dana u dan.

"Mozemo da nadjemo ubicu, bas me zanima zasto bas tebe
zeli da ubije, mada mozda je i opravdano ko zna da li si napravio
neku glupost, ne poznajem te dovoljno da bih mogao da pogadjam."

"Covece, da li me ozbiljno to pitas? Mogao bi malo da razmislis.
Zasto bi ubica nekome rekao koga hoce da ubije? To uopste nema smisla."

Rekao je i nije znao da li da se cudi ili da se smeje.

"Ne znam nikoga ko zeli da ubija, bar ne za sada, znam samo jednu
osobu, ali ona sigurno nece ubiti tebe, tako da mozes da se opustis."

Ta osoba koju je Lancer poznavao... Ta osoba je zapravo Lancer...
Govorio je o samom sebi...

Lancer je pomislio kako bi razgovor mogao da postane dosadan.
Odlucio je da mu odgovori i onda da ga upita za jedno mesto.

"Uzivam, spavam, treniram, istrazujem, svasta nesto."

Stao je i postavio pitanje Erenu ozbiljnim glasom:

"Da li znas gde je planina na iznad koje je prsten od oblaka? I da li
uopste znas za legendu o tom mestu?"

Kurapika se setao glavmom stazom trazeci lancera.
Hteo je da zna vise o onim cudnim kristalima,

kako se razlikuju od obicnih i kakve sve moci imaju.
Konacno je ugledao lancera i prisao je blize njemu.

"Kakva slucajnost ponovo se srecemo."
Rekao je sarkasticnim tonom.

"Ako nemas nista protiv voleo bi ako bi mogao
da me obavestis o svim stvarima koje potencijalno mogu da nam pomognu u ratu.

Mislim da je vreme da pocnes da shvatas ovaj rat ozbiljno,
moramo da pobedimo po svaku cenu ako imas nesto
sto ce nam pomoci reci mi.

"Hej, opet ti, kao da me uhodis prokletnice, rekao sam ti da imam
svoje planove za rat, ali okej, mozda imam nesto sto ti moze pomoci."

Lancer je isto pitanje koje je postavio Erenu sada postavio Kurapiki.

"Odvedi me do mesta koje izgleda kao planina iznad koje je prsten od oblaka
i mozda cemo tamo naci nesto korisno,  proklet bio danasnji dan, moram tamo
hitno da stignem, puno sam vremena izgubio..."

Pricao je uzbudjeno, i s vremena na vreme mrmljao nesto za sebe, nadao
se da Kurapika zna gde se nalazi to mesto, vreme je polako isticalo...
Eren je samo cutao i posmatrao...

"Razumem.Ako imas nesto trebao si da kazes.
Neznam gde se ta planina nalazi ali mogu da je nadjem bez problema."

#card8

Odjendom lanac se stvorio na Kurapikinoj ruci.
Fokusirao se na planinu koju je lancer opisao.
Lanac je krenuo da pokazuje u tu stranu.

Kurapika je poceo da trci u tu stranu.
"Pozuri koliko vidim nemamo puno vremena."

Bez razmisljanja, Lancer je potrcao za Kurapikom, morao
je da mu veruje, ono sto ga je iznenadilo je njegova moc
neopazanja. Izgleda da mu je glava bila pretrpana mislima
pa nije ni primetio da je Kurapika bio umazan krvlju.

"Pitacu ga posle, sad moram da ga pratim..."
(Promrmljao je i krenuo za njim...)

Eren je ostao sam, gledajuci ih kako nestaju...