Wood Kingdom

Stao je, glavu podiže od uspravnog i korenjem prekrivenog puta ka krošnjama visokih drveta. Plodovi su izgledali sveže i zreli za branje, ali behu visoko tako da ih nije mogao svojom visinom da je dohvati. Snažna jarko crvena boja jabuke koja mu zapade za oko je bila dobra i dugo vremena je nije okusio, sada je možda pravo vreme. Samo kada bi imao nešto što bi moglo da mu pomogne da ga dohvati...
Osetio je energiju koja se ka njemu silovito približavala, po mirisu je bilo samo jedno što bi nagađao a bilo ih je na pretek.
Bez okreta ka pravcu iz kog je išao drveni štap ka njemu samo je podigao svoju ruku i zaustavio ga je bez očiju u tom pravcu i reče.

O, hvala.

Reče to bez ikakvog okretanja a onda podiže štap u visinu i otkide jednu slabiju granu na kojoj su visile dve jabuke i obe ih iščupa. Jednu uze i okrete se i baci je u pravcu stranca i reče.

Jabuku? Odlična je za zdravlje.

(zagrize jabuku) Zar nisu ukusne?

A potom dok je oslušnuo te njegove korake okrete se u dramatičnom stilu i reče.

Ja sam Sargon.

To beše čovek sa plavom odećom i plavom kosom koji drži koplje uza se. Samo je stajao i čekao da mu Lancer priđe.

Ne, samo sam putnik u prolazu.

Reče to mirna i staložena glasa dok i dalje držao onu jabuki i zagrize je ponovo. Bila je slasna i veoma ukusna, nakon ovog obroka dobro bi mu došlo jedno pet-šest čaši voda.

Osećaj i čula.

Onda ga upita.

Ti pretpostavljam živiš ovde?

Putujem tamo gde me put odvede.

Uzimao ga je za ozbiljno, ovaj lik, osećao je njegovu snagu, bio je na visokom nivou. Nije hteo mnogo pričati o svom cilju niti o tome šta je bilo, ovog lika je tek upoznao, tako da je možda za sada bolje voditi uobičajen razgovor udaljenog tipa.

Pitaj ovo drveće i odgovoriće ti isto kao ja. Rat se sprema, dve svetlosti suprotne jedna drugoj će se sudariti...Naravno da znam za to.

Iako živi poput duha njemu stvari ne promiču, pogotovo one najbitnije kao što je rat.

Ne učestvuješ u ratu, ali si kopljonoša, ratnik. Ratnik koji ne spava, ratnik koji se sprema da ispunjava svoju svrhu, da izvojeva pobedu u ratu.

Otkrio ga je i zaćutao da se oseti teška tišina koja stavlja teret među njima, pogotovo na njemu koji zna o njemu tako mali deo informacija, skoro beznačajan. Vetar silno dunu i njegov crni plašt i crna kosa se zavijorili u istom pravcu, pravcu zapada.

Da li želiš pogađati?

Ali nije to sve, ima tu još dosta toga. Ne možeš mene nasamariti, ratnik će uvek prepoznati ratnika, jedino je pitanje........(dramatična tišina zavlada)..........da li su na istoj strani.

Bili su udaljeni na četiri metara jedan od drugog. Pomislio je kako se u Lancerovog glavi zahuktava i da mu se spremnost za borbu povećala.

Možda si u pravu. Stranac kog tek upoznaješ, teško da ćeš puno informacija od njega izvući, ali rećiću ti.

Mali smešak prikrivene namere se izrazi na licu, kao da je želeo da se igra sa njim.

Tama....(dramatična tišina beše na većem nivou nego pre)..... je moj neprijatelj. To ti sve govori.

Svakako da smo na istoj strani. Zar se ne vidi?

Postavi se malo na iščuđujući način kao da je pravio neku smicalicu sa njim, a on se upecao kao riba. Ali su ipak na istom kraju bili.

Sumnjiv sam ti?

Reče sa smeškom.

Rekoh ti već, gde me put odvede.

Videvši nervozu koja prođe kroz njegovo telo i u očima se preslika odluči da ga upita.

Nešto si nervozan?

(Nasloni se na drvo)

Tačno je znao šta je u pitanju ali razlog ipak nije, odluči da ga malo propita. Dobar razgovor uvek dobro dođe.

Ako tako kažeš.

Znao je da ima nešto više ispod tih reči. A onda je izvadio neki kristal uz pomoću kog se ta nervoza malo povukla. Nije njega mogao da prevari, videla se ta nervoza i ta aura kojom je ključao i isparavao.

Može se reći i za mene ali nikad ne znaš kada ti pomoć može zatrebati.

Sa tim drugim se u potrpunosti slažem.

Gledao ga je kako je likovao i vrteo sa tim kopljem kao da je najobičnija palica. Po njegovom nekom zaključku može zaključiti da je izuzetno vešt te ga upita.

Vidim da si poprilično dobar sa kopljem. Da li si ga ti sam napravio?

Za sebe nije ništa govorio, čuvao je svoju snagu za sebe, za sada.

Kako želiš.

Koplje koje se zaustavilo sa vitlanjem je posmatrao smejući se, i odjednom poče da sija jarko crvenom bojom. Kao da ima svoju volju ili vlasnik ima moć nad njom pa je natera da svetli. Interesantan mu prizor beše.

Zanimljivo.

Naravno da imam, naravno da mogu.

Razmišljao se da li da mu kaže. Ali je ipak prevagnuo na drugu stranu, misteriozniju, neshvatljivu, za sada. Možda mu nekada i kaže ali sada nije bio ni dan, ni čas za to. Preskočiće taj odgovor i odložiti ga za neki drugi put kada se budu sreli.

Možda uskoro i saznaš, za sada, ne.

Čuo sam da ljudi pričaju o toj planini. Možda je ubrzo i nađem.

Malo se zamislio i zatvorio oči. Onda reče.

Ti ideš ka toj planini?

Sunce se polako počelo spuštati sve niže. beše to znak da će noć uskoro uslediti, bar za par sati.