Lancer-Vodenica

Negde u zabacenom i mirnom delu zemlje, nalazi se ogromno polje.
Kroz to polje protice kristalno cista reka, brza je i hladna, bas kao i covek
koji zivi blizu nje, u jednoj maloj kucici napravljenoj od drveta, koja ima vodenicu.



U njoj zivi tip po imenu Lancer, uvek ozbiljan, visok, brz i snazan, ali ipak zastitnik
prirode i svega sto priroda moze da pruzi.

Jutro je svanulo. Lancer se probudio u svojoj sobi, sam kao i uvek, bila je tisina.
Cuo se samo cvrkut ptica i tok male reke koja je proticala pored Lancerove kuce.
Nakon odredjenog perioda vodenica zaskripi i pravi pomalo neprijatan zvuk koji
nije nista posebno, samo remeti tisinu pa stvara neprijatan osecaj.



Lancer se umio i okupao u kristalno cistoj reci, a zatim je odlucio da se proseta
i otisao je u sumu koja se nalazila odmah iza njegove kuce.

Lancer se vratio kuci iz sume. Setio se da ima jedan poslic
da obavi pa se bacio na posao cim je dosao. Uzeo je neki veliki
stap iz posebna futrole koja se nalazila na skrivenom mestu u kuci.
Posle toga, uzeo je nekakav pergament, bio je potpuno prazan, malo
ostecen sa strane, ali generalno u odlicnom stanju.

"Da vidimo da li ce uspeti, dugo nisam ovo radio, dugo nisam drzao
moje posebno oruzje, a tako je lep osecaj haha..."

U bocicu mastila, stavio je prst a zatim poceo da crta neke znakove na
pergamentu. Kada je zavrsio stavio je svoj stap preko pergamenta.

#card10
Izgovorio je posebne reci, kao neku vrstu cini i dodirnuo stap, koji se
iste sekunde pretvorio u prasinu i nestao, a sare koje je nacrtao na pergamentu
su pocele jedva primetno da svetlucaju.

"Haha, jos uvek sam dobar u ovome, odlicno..."
(Sakrio je pergament i izasao napolje na svez vazduh.)

Dosao je kuci posle pomalo dosadnog dana. Ne dosadnog
jer nije imao sta da radi, nego dosadnog jer je morao da razgovara
i provodi vreme sa previse ljudi. To obicno nije radio...

"Mrak, je, nista od kristala danas. Moram biti odmoran..."

Rekao je, ostavio kristale u posebnoj fioci, otisao da se istusira,
a posle tusa se bacio u krevet i zaspao neverovatnom brzinom.

Narednih par dana, Lancer je proveo kod kuce proucavajuci prethodno
pronadjene kristale. Nijedan nije imao specijalno dejstvo kao dva kristala
koja je nasao u proslosti.

"Dugo sam vec u ovoj rupi, skripanje vodenice lose utice na mene, osecam
se kao da imam pukotine u glavi, ah, prokleta stara vodenica, moram je popraviti."

Promrmljao je i odlucio da izadje napolje da proseta. Kao i uvek sa sobom
je poneo svoje krvavocrveno koplje a bitne stvarcice je sakrio u svojoj kuci.