Plava Suma

Ovo je poseban deo Wood Kingdom-a, ljudi ga nazivaju plava suma, ili suma kristala zbog
plavih listova  na drvecu i kristala koji se mogu naci na pojedinim stablima.

Dolazio je u ovaj deo sume svake nedelje bar jednom. Proucavao
je kristale i verovao je da mnogi kristali mogu coveku da daju zanimljive
moci. Sve zavisi kakav je kristal bio u pitanju.

"Nadam se da cu danas pronaci nesto, u poslednje tri godine sam
uspeo da pronadjem samo dva mocna kristala, ostalo nije nista posebno..."
(Razmisljao je u sebi...)

Voleo je ovo mesto jer je bilo tiho, nikada nije vidjao ljude ovde, mnogi
su mislili da je ovo deo sume gde dolaze duhovi, ali Lancera nije bilo briga...

Prateci lanac Kurapika se kretao sve dublje u sumu.
Cuo je za ovaj deo sume ali nikada nije bio ovde.

Bio je zacudjen cudnim drvecem koji su sacinjavali ovu sumu.
Ubrzo je ugledao lancera i krenuo je ka njemu.

"Interesantno.Ovaj deo sume je veoma interesanta ali idalje
nemogu da zamislim sta trazis na ovakvom mestu.

Ako ce nesto odavde da na pomogne u ratu zelim da budem upucen na to."

Lancer je cuo dobro poznati glas, bio je to Kurapika.
Pogledao ga je namrstenim pogledom, bio je besan jer
ga je ovaj nasao ali nije pokazivao ljutnju vec samo zacudjenost.

"Ne znam kako si me nasao, da li si me pratio ili sta?"
(Rekao je dok je skidao kristal sa jednog stabla.)

"Ne, nisam toliko fokusiran na rat, imam pametnija posla,
proucavam kristale, ako te bas zanima."

(Nadao se da ce saznati kako je Kurapika dosao do njega.)

Kurapika je polako prilazio lanceru koji je izgledao pomalo iritirano.

"Nisam te pratio,verujem da bih neko sa tvojim sposobnostima
moga da primeti da ga nego prati ali to sada nije bitno.

Hocu da znam sta zasto su u ovakvom mestu.
Neizgledas kao lik koga zanima beskorisno kamenje.

Kao sto sam rekao pre to sto smo na istoj strani neznaci da ti 100% verujem. "

"Naravno da bih te primetio, zato sam i pomalo zacudjen.
Zelim da mi kazes kako si dosao do mene."

Onda je uzeo par kristala i stavio ih u vrecicu koja mu se nalazila
oko pojasa. Onda je pokusao da objasni sagovorniku da kristali nisu beskorisni.

"Ovi kristali nisu beskorisni, do sad sam pronasao dva koja imaju posebne moci
naravno, ne zelim da ti ih pokazem niti da ti kazem kakve su to moci, od kad sam
nasao prvi, nastavio sam istrazivanja i dosao do drugog. Sad sam u potrazi za
trecim i verujem da ce potraga biti uspesna kad tad."

Polu demon je polako setao po obodu sume nekih pet minuta pre nego sto je odlucio da udje u istu.
Imao je cudan osecaj povodom ovoga.

Setao je i oprezno posmatrao okolinu. Usput je trazio i kristale koje bi mogao koristiti kao simptomatcku terapiju.
Nakon nekog vremena nasao je ono sto je trazio, nakon cega je zacuo glasove u blizini...

Odlucio se pribliziti i zauzeti defanzivan i neutralan stav (negde izmedju). Priblizio se dvojici momaka i rekao...
,,Ovde ste zbog kristala gospodo? Ova suma je zaista nesto posebno... ",

Na licu mu se mogao videti osmeh. Nije bio lazan, ali svakako da se iza tog osmeha krila sumnja u to ko su dvojica momaka koji su stojali ispred njega.

"Nemam razloga da ti pokazem kako sam te nasao,
ukoliko zelis da saznas o mojim mocima moraces prvo da mi pokazes te kristale.

Ukoliko zaista imaju specijalne moci mogu nam pomoci u .... "
Kurapika je primetio da se nepoznata osoba priblizava njemu i lanceru.

Takodje je primetio da je osoba imala podignut gard tako da je bio oprezan.
"Ko si ti ? Ljudi retko dolaze u ovaj deo sume.

Da li i ti trazis krstale ? Prosto nerazumem zasto ljudi vole svetlucavo kamenje. "
pokusao je da izvuce neku reakciju iz njega.

"Ma zaboravi, nabavio sam sta mi treba, pozdrav strance, ko god da si
trenutno nameravam da odem jer sam pokupio sta mi treba, ako ti je
do upoznavanja neka ti ovaj cudak pokaze."

Pokazao je prstom na Kurapiku, a onda je odskakutao i nestao u krosnjama.
Culo se samo zveckanje kristala u njegovoj vrecici.

"Previse upoznavanja u poslednje vreme, nadam se da onaj lik nije
nesto opasan, svakako je izgledao cudno."

(Razmisljao je dok je odlazio..)

,,Koristim kristale jer su lepi ukrasi, vidis...svetle u mraku", rekao je dok je gledao u jedan koji je drzao u rukama.

Lagao je. Nije zeleo otkriti da koristi kristale u terapeutske svrhe. Ne bi tako nesto otkrio ni savezniku...
Pogledao je u momka koji je stojao iza ovog koji je govorio. Izgledao mu je kao i da je ob tu zbog kristala.

Isti taj momak naglo je krenuo da se udaljava dok se pozdravljao sa plavokosim.

,,I tako odose. Nismo stigli da se upoznamo. Nego, ako nisi ovde zbog kristala, zasto si ovde?", upitao je.

"Da li... da li je ozbiljno samo otisao."
Kurapika je bio pomalo iznenadjen znao je da je lancer iritiran njegovim ponasanjem ali ne toliko.

Odlucio je da se forusira na stranca ispred njega.
Krenulo je da se cuje neko zveckanje iz njegove odece.

Znao je da ovaj covek zna vise o kristalima nego sto pokazuje.

"Da poprilicno su lepi,samo mi to vise izgleda kao hobi za decu nego za bilo sta drugo.
Ja sam ovde samo dosao da razgledam,mozda je ovo zapravo zanimljivo sta ja znam

ali izgleda da je moj vodic pobegao.
Ti izgledas kao da cesto prolazis ovde ako bih bio ljubazan voleo bih da mi pokazes unaokolo."

,,Naravno", rekao je.

Nakon sto je to rekao, nastavio je...
,,Kuda zelis da odemo? U ovom pravcu je izlaz iz sume, ali ja sam planirao da odem malo dublje kako bi nasao bolje kristale. Ovi ne valjaju..."

Seo je na zemlju i izvadio je iz korpe jednu od jabuka. Kako ju je izvadio, bacio ju je Kurapiki...
,,Hvataj! Ove su najbolje... Godinama pretrazujem sumu i nikada nisam naisao na ukusnije...kako se vec zovu, zaboravio sam...".

Dok je sedeo, pokusavao je namestiti sal koji mu je bio obmotan oko glave, kao marama. Sunce ga je pocelo polako peci.
,,Trebao bih brzo da se vratim u pecinu. To znaci da moram brzo otkriti ko stoji ispred mene...", razmisljao je.

"To je lepa slucajnost i ja sam hteo da idemo malo dublje
i hvala na jabuci sacuvacu je za kasnije.

Nego neverujem da smo se jos upoznali,Moje ime je Kurapika."
Hteo je da sazna sto vise o kristalima i u isto vreme

da sazna sve vise o ovoj misterioznoj osobi.
Krenuo je polako da seta dublje u sumu razgledajuci

bio je veoma zamisljen pokusao je da nadje neki od specijalnih
kristala o kojima je lancer pricao ali su mu svi izgledali isto.

mozda ovaj stranac zna nesto o njima.

,,Ah da, jabuka!".

Kada mu je stranac rekao njegovo ime, nije se iznenadio. Navikao je da ljudi ovde imaju imena sa kojim se identifikuju...
,,Drago mi je Kurapika. To je zanimljivo ime...Nisam ga ranije cuo...", rekao je.

Dok je to govorio, nije posmatrao svog sagovornika. Polako je posmatrao i pazljivo pomerao lisce kako bi nasao kristale koje je trazio,
Ubrao je nekolicinu koji su mu se ucinili snaznim i polako ih je stavljao u skrivene dzepove svog kaputa.

,,Zanimaju te kristali? Sta te tacno zanima. Sta vec znas o njima?", upitao je.

Nakon toga mu se pogled fiksirao na jabuci koju e prethodno zagrizao...

"Sta znam o kristalima???
hmm....."

zastao je na par sekundi i poceo da razmislja
"Znam da postoji mnogo razlicitih kristala sa razlicitim upotrebama.

Vecina je za dekoraciju ali neki mogu da se koriste kao materijali.
To je otprilike to ja nisam bas strucan u ovome kao sto vidis.

Nego koje je tvoje ime jos ne nise predstavio."
Postao je jos sumljiviji,ovaj stranac ocigledno nije hteo da otkrije nista o sebi

to ga je pomalo podsecalo na sebe.

Pogled mu je bio fiksiran na crva koje se izmigoljio iz jabuke. Ipak, bio je dovoljno prisutan da isprati o cemu je Kurapika govorio...

,,Mogu reci da imena...nisu bas po mom ukusu...Nisam do sada naisao na rec koja bi mi se svidela dovoljno da je odredim kao svoje ime...
ipak, ljudi me obicno oslovljavaju sa Asura. Prezime nemam. A ti?", upitao je.

Dok je cekao odgovor, polako je poceo da trazi odgovarajuce kristale za prezentaciju.
Ovo ce biti njegov prvi cas kako ce nekoga poducavati kristalima.

Bio je okrenut ledjima, ali je sve vreme drzao gard podignutim. Nije ga brinulo da li ce to biti vidljivo.
Zeleo je da vidi reakciju Kurapike.

Nakon sto je pronasao kristale, polako mu je poceo objasnjavati...
,,Ne verujem da se moze recima objasniti na koji nacin se moze odrediti koji su kristali mocni, a koji ne.
Iskreno, sumnjam u sve one price da kristali imaju cudesne moci i te gluposti... Svakako, postoje kristali koji zrace vecom svetloscu od drugih".

Izvadio je dva identicna kristala. Svaki je drzao u razlicitim rukama...
,,Vidis, ne mogu ti objasniti recima razliku, ali ti je ogu pokazati. Jedan od ova dva kristala zraci jace, dok drugi zraci slabije.
To se prosto ne da opisati... Ipak, kristal u mojoj levoj ruci je onaj koji trazim..."

"Asura ... hmmm to je poprilicno cudno ime mada ni moje nije nista bolje"
Kurapika je primetio da je Asurin gard podignut nije ni pokusavao da ga sakrije.

zakljucio je da ga Asuta nece napasti osim ako on to neuradi prvi.
Zato je resio da je najbolja opcija samo da iskreno
prati njegovo predavanje bez ikakvih pretnji i provokacija.

"hmmm .... interesantno.Ova dva kristala definitivno izledaju isto
kao sto si rekao ovo definitvno nemoze da se opise recima.

U svakom slucaju drago mi je sto smo se upoznali ali trebalo bih
da krenem polako.Vidimo se drugi put"

Kurapika je lagano krenuo da dzogira ka izlazu sume
Saznao je da specijalni kristali nemogu da se razlikuju pogledom

ali ako bih ima nesto sto reaguje na njih mogao bi razlikuje
obicno kamenje od onih posebnih.

,,Tako je, vidim da shvatas..." rekao je Asura.

Na komentar o svom imenu nije odgovorio. Prosto ga nije zanimalo...

Polako je nastavio sa svojim poslom, dok nije video kako se Kurapika polako udaljava.
Shvatio je da je ovaj odlucio da krene svojim putem...

Bez ijedne izgovorene reci vratio se na posao...
,,Bio je definitivno jaci od mene...Oboje su bili...Mogli su me poraziti bez problema. Ipak, nisu,
To je cast i mudrost koja se ne moze videti kod pripadnika Meseca", pomislio je.

Samo se nasmejao i polako krenuo da se pakuje za povratak u svoju pecinu. Sunce je vec bilo visoko na nebu i koza ga je pocela jos jace peci.
,,Vreme je za polazak"